Nisam baš sigurna zašto se ova juha u Dubrovniku zove „falsa“ (kriva)… Možda zato što u njoj nema mesa? Morat ću to malo bolje ispitati, ali pretpostavljam da se radi upravo o tome – o nedostatku mesa. Koji god razlog bio, moram priznati da joj ime ni najmanje ne pristaje jer je ovo jedna odlična juha (iako se puno godina s tim nisam slagala i ovo je bila jedina stvar koju moja mama kuha a koju ja nisam voljela, sad su se stvari malo promijenile).
Kad osjećate da vam nedostaje vitamina ili kad ste onako malo proljetno malaksali, ovo je idealno prirodno rješenje, a prostora za varijacije ima koliko želite pa sve možete prilagoditi svom ukusu. Recimo, juha koju pravi moja baba i ona koju pravi moja mama i ova koju pravim ja jako malo nalikuju jedna na drugu, a sve je to ista falsa juha. U babe je dosta rjeđa, nekad s cijelim komadima povrća, kod mame malo gušća, a onda dođem ja „gustomanka“ pa sve „zagustim“ do krajnjih granica. Sve ovisi o ukusu. Osim toga, možete dodavati/oduzimati povrće po želji, sve u svemu jedna prava kameleonska juha!
ovakvo nešto bi i Zekoslav rado gricnuo 
