Prošli tjedan radila sam preko svake mjere, rano ustajala, išla kasno u krevet i jučer kad sam se konačno dokopala vikenda najprimamljivija pomisao bila je jednostavno ostati u ugrijanom stanu. I plan bi savršeno funkcionirao da nije jednog sitnog detalja – hrane. Kako živim sama, ne držim baš neke ratne zalihe namirnica ni u ormarićima ni u frižideru. U prijevodu: ogladnjela sam, a nije bilo ni kruha ni ničega sličnog.
A ne ide mi se vani… A gladna sam… A vani je snijeg…. A pojela bi nešto… A smrznut će mi se noge… A da ipak ništa ne jedem… A ipak sam gladna… A samo neko voće?… Ma nije butiga ni tako daleko… Ma neću, zima je… A mogla bi…. A možda ipak da ne idem…
[…]
I tako je to trajalo još jedno pola sata dok nisam zaključila da će biti najbolje da smutim nešto od stvarčica koje imam doma i da prekinem i prepirku u glavi i kruljenje u želucu (trebalo mi je malo tišine da mogu s mirom prevoditi). U kriznim situacijama uvijek dobro dođe hummus (i zato uvijek imam 1 limenku slanutka u ormariću), a kako se u zadnje vrijeme dosta informiram o skandinavskoj kuhinji i kako su temperature prave skandinavske, palo mi je na pamet da bih mogla napraviti ražene krekere (u Skandinaviji ništa bez raženog brašna).
Bili su gotovi u tren oka i vrlo hrskavi i ukusni. Važno je samo:
- da ih što tanje izvaljate (po mogućnosti još tanje nego što su ovi na mojim slikama – to je samo zadnjih par komada koji su ostali),
- da ne štedite dok solite brašno i
- da ih pečete u potpuno zagrijanoj pećnici.
