Dragi moji, evo me natrag ako me primate. Nije me bilo par tjedana, a razloga ima jako puno. Osim što sam krenula s naukom kako bi ljetni ispitni rok prošao u najboljem redu i miru, bacila sam se malo i na zdravi život pa su se na opću žalost kolači u mojoj pećnici pojavljivali jako rijetko (evo jedna čista digresija, ali palo mi na pamet kad sam spomenula pećnicu: znate li da u engleskom postoji izraz „to have a bun in the oven“ – doslovce imati pecivo/kruščić u pećnici – koji je u biti kreativan način da kažete da je neka žena trudna).
Dakle, u svom tom naletu pozitivne kulinarske energije koja se manifestira kroz hrpu voća i povrća, čak redovan doručak i nezaobilazne kekse Grancereale koje moja Kristina i ja grickamo tijekom manje-više svakog predavanja (nemojte sad reći da je i to slatko – znam, ali nisam poludila da se odreknem baš svakog oblika slatkog), Nijagarine slapove vode i sl. između ostalog pojavila se nešto češće na meniju i riba.
Jedan sam dan tražila nešto jednostavno za ručak i teta u ribarnici me pitala bi li losos. To mi je zvučalo silno fancy i promislila sam kako bi bilo lijepo, ali kako ipak ne želim ostatak tjedna biti gladna, a onda sam skužila da mu je cijena otprilike ista kao i nekim drugim ribicama koje sam već bila isprobala pa sam mu odlučila dati šansu i nisam se nimalo razočarala. Poslušala sam mog dragog Jamieja (kuharica Cook with Jamie) i poslužila se jednim njegovim receptom kao bazom pa sam na kraju dobila skromno rečeno izvanredan ručak. Prženjem losos dobije finu koricu, a iznutra je mekan, umak mu daje malo pikantnosti – imate sve što treba.
