Naslov današnjeg posta mogao bi biti i „kako skuhati ručak ako vam se ni pod cijenu života ne izlazi iz stana“, ali ovo gore ipak bolje dočarava stanje stvari.

Ovo je bio jedan od onih „reciklažnih“ ručaka u koje se utrpa manje-više sve na što se naiđe, a s obzirom na to da u mom frižideru uglavnom vlada pustoš (kupujem dan za dan), nije se moglo naći Bog zna što. Na svu sreću bilo je malo pirea od rajčice, u najgorem slučaju moglo se i od toga samog nešto smisliti…

To ipak nije bilo potrebno jer dečku mama nekad pošalje pršuta pa obično i mene dopadne dio „pošiljke“. Tako je bilo i zadnji put, a sad je bio krajnji čas da ga se iskoristi da ne propadne.

E onda sam se sjetila da sam u jednom restoranu vidjela neko jelo s pršutom i kaduljom pa sam tražeći kadulju prevrćući po ormariću našla nedavno kupljeni komorač koji još nisam bila iskoristila. i tako nekako ide priča oko ovog ručka… srećom imala je happy end, na tanjurima nije ništa ostalo.

fusilli – moja omiljena vrsta

A možda se pitate što je sastojak iznenađenja? – Kakao. (Nije Kraš Express, ne brinite, nego kakao prah). Čitala sam negdje jednom da ga u Južnoj Americi često stavljaju u razne umake pa sam računala zašto ne? Mala količina nikoga neće ubiti.

kadulja, komorač i kakao

+ držite mi fige, danas je važan dan, neću vam još reći zašto.