„A hoćete li i malo poveruna?“
„Čega?”
„Poveruna!“
„A što vam je to?“
I onda je žena pokazala na prozirnu vrećicu s malim zelenim papričicama. Svaki dan se nauči nešto novo. Poveruni.
Na moj upit što da s njima radim, rekla je “Samo baci u prosulju [tavu], malo proprži i vidit ćeš, bit će ti za lizat prste. Još su bolje od onih velikih.“
I dođoh doma s vrećicom malih zelenih. Nakon par minuta u tavi i pomiješani s pokojim začinom te isti mali zeleni su nestali čim su se pojavili na stolu za ručak. Ostala su samo dva-tri komada zahvaljujući kojima vas mogu obavijestiti da ova salata ostaje jako ukusna i kad se dobro ohladi u hladnjaku.
