Evo najeksperimentalnijeg (i meni osobno vizualno najmanje atraktivnog) recepta koji je spremljen u našoj kuhinji ovog Božića. Nakon što smo ga pronašli u nekim novinama s božićnim receptima, jedno dvije godine je bio na listi čekanja za isprobavanje i konačno je i na njega došao red. Ono što je jasno kao dan je da je ta faca koja je pisala recept stavila recept u novine, a da ga nije isprobala. Količine su bile sasvim naopake – keksića za podlogu je blo duplo više nego nadjeva, a proces pripremanja nadjeva skoro pa nemoguć za izvedbu. Da ne bi i ja vama prodavala maglu, ovdje ću vam napisati izvedivu verziju (bez obzira na peripetije u pripremi, ukusno je, teška srca priznajem, ali uspjeli smo “počistiti” cijelu kutiju).
Nemojte se obeshrabriti mojim tonom u ovom postu. Hrpice su jako ukusne (inače ih ne bi stavljala tu, ili bih to napisala kao što se već jednom dogodilo), mene je samo malo iznervirala činjenica da je originalni recept bio tako silno neprecizan. Inače, sve ok.
