Ne dajte da vas naslov brine, neću pokušati zarađivati na vama! Radi se o tome da se od ponedjeljka do jučer održavala radionica francuske kuhinje.
Tako smo vam se mi družili četiri dana navečer od 18.00 do 20.00 i bilo je jako fino. Tečaj je održala teta Doris koja je preko 20 godina živjela u Francuskoj, točnije u Strasbourgu i koja nam je ovom prilikom uz puno dobre volje, truda i smijeha odala djelić svojih kulinarskih tajni.
slijeva nadesno: Višnja, Amalija, Ivana,
Mia, teta Doris, moja malenkost, Igor i Iris
Naučila nas je pripremati (za svaki dan po jedno jelo i jedan desert):
- lisnato tijesto punjeno šunkom i sirom
- čokoladni mousse
- pitu od jabuka (naravno, na francuski način)
- gratin dauphinois (gratinirani krumpir)
- šampinjone punjene sirom
- paštetu od pileće jetrice
- zapečeni sladoled
- krem juhu od šampinjona
Nije loše, zar ne?
Društvo je bilo super: svi zainteresirani za kuhanje, puni zanimljivih ideja i savjeta (npr nisam znala da ako presolimo neko jelo možemo ubaciti u njega jedan krumpir koji će „popiti“ višak soli – treba isprobati, naravno, ali tako kažu).
Iako nas je naša voditeljica zvala „moje dame“, imali smo i jednog dečka u našoj maloj ekipi.
teta Doris i Igor
Ako vas zanima kako se to sve odvijalo – teta Doris je kuhala, mi smo gledali, zapitkivali, otvarali pećnicu i kad treba i kad ne treba (oni koji trebaju će se prepoznati u ovom opisu), par puta smo čak zalutali i u političke vode, pili smo kavicu, grickali usput keksiće (između ostalog i one mendiants iz prošlog posta) i svaki put smo na kraju degustirali ono što smo taj dan spremali – znači fina francuska večera zagarantirana.
Višnja i Mirna
mmm… kako je to fino
Igor i ja
dobra hrana garantira i dobro raspoloženje
Iris
u iščekivanju prve žlice juhe
mama Mirna i kći Mirta
zadnji dan su nam se pridružile i mlade snage
Zadnji dan nas je naša teta Doris dočekala s fino postavljenim stolom i s po jednim malim licitarskim srcem za svakog od polaznika. „Da je se sjetimo“, kaže. E pa sjetit ćemo je se jako često, to je sigurno, a vjerujem da će se dobar dio polaznika vratiti po još koji fini recept iz njene francuske riznice.
Ja vam sad tu neću pisati sve te recepte odjednom (recepte za mousse i punjeno lisnato tijesto neću ponavljati jer su slični onome o čemu sam vam već pisala u prijašnjim postovima) nego ćete se morati malčice strpiti, a ja ću vam dozirano, malo pomalo, odavati male tajne francuskih majstora.
Hvala našoj dežurnoj fotografkinji Višnji na finim sličicama i veliki pozdrav društvu s tečaja!
