Čudno mi zvuči ovaj naslov posta. Inače ih doma zovemo „bomboni s mjendulom na vrhu“, ali nisam sigurna je li to ime baš najbolje dočarava što se pod njim krije… Ako kažem „bomboni“ svi će pomisliti na Slatku tajnu pa su mi keksi zvučali kao sigurnija opcija.
Ovo je prva u nizu božićnih slastica o kojima ću vam pisati.. Kod nas doma (a naročito u babe) blagdani ne mogu proći bez barem jedne doze ovih slatkih zalogaja.
Kad sam bila manja, baba je jednom napravila jednu dozu i spremila je u kutiju da je pošalje jednoj sad već pokojnoj tetki koja je bila redovnica. U paketu je trebalo biti još nekih sitnica, ali ovi bomboni su bili definitivno najvažniji dio. Međutim, elementarna nepogoda u obliku otprilike desetogodišnje i gladne mene nanjušila je da u kuhinji ima nešto ukusno i… pola kutije je nestalo… dan prije nego što se paket trebao poslati. A kad su me pitali, naravno, „uzela sam samo dva.“ Nije se baba dugo ljutila.
Danas keksići ne idu ni u kakav paket, ali imam pauzu od sat vremena na faksu pa ćemo grickati uz ogovaranje profesora i oplakivanje sudbine u vrijeme kolokvija (možda gorčinu sudbine ublaži slatkoća keksića).
