Prohujalo s vihorom – taj se kliše jako dobro može primijeniti na ove lasagne. Kako došle, tako pošle, jedva sam ih imala vremena slikati. Tako je to uvijek sa stvarima koje mame mirisom. A mene je na ovaj recept namamila želja da konačno i to pokušam napraviti – ovo je službeno (kao i dobar dio recepata na ovom blogu) prvi pokušaj spremanja lasagna.
Prvo sam se poprilično preračunala što se tiče količine tjestenine koju treba kupiti – jednom sam u Konzumu na blagajni ispred sebe vidjela ženu s dva paketa tjestenine za lasagne i pomislila sam: – Vidiš, za lasagne treba kupiti dva paketa tjestenine.
Onda se javio glas razuma i rekao – Pa nisu u Barilli valjda blesavi da u jednu kutiju ne stave dovoljno za prosječan pleh lasagna?
– Jesu, jesu, vidiš da je ova žena kupila dva paketa, a ostalih sastojaka nema tako puno, znači treba dva, reče opet onaj priblesavi dio mene.
I naravno, pametne se baš previše i ne sluša u današnjem svijetu pa sam tako i ja kupila dva paketa tjestenine kad sam išla spremati lasagne. Trebam li vam reći da sad imam tjestenine skoro dovoljno da prehranim nogometnu momčad pregladnjelih srednjoškolaca?
Osim toga, danas sam bila poprilično produktivna – ranim jutrom u teretanu (napomena: rano jutro po starom vremenu), pa napisala jedan prijevod o testiranju nekog novog lijeka za domaći, pa malo na faks pa malo druženja i evo me sad malo s vama u nadi da ćete jednom zasukati rukave i ovo isprobati.
Dugo sam tražila recept koji bi mi bio baš sasvim po volji i našla sam ga na adresi cookalmostanything.blogspot.com, a kolegica dokolica je jednom izrazila želju za dobrim receptom za lasagne pa se nadam da će joj ovaj biti po volji (dragome je bio itekako, a mislim da ni Garfield ne bi imao ništa protiv – u zadnje vrijeme sve imam neke asocijacije vezane za crtiće i hranu).
