Prošli vikend VIP i ja uhvatili smo crtu iz Zagreba i pobjegli od snijega. Rekao bi čovjek da bi logičan izbor bio jug, ali ne, mi smo se od snijega sakrili još malo sjevernije, u Beču. Dočekalo nas je hladno, ali suho i sunčano vrijeme i u dva dana smo pokušali utrpati što se više toga utrpati može.
Za pravo istraživanje Beča trebalo bi puno puta po dva dana, ali i ovako na kratko Beč je prelijepo iskustvo, naročito u vrijeme adventa kad je sve okićeno i svečano. Red kulture, red hrane, red razgledavanja, red slatkog, šetnje, red smrzavanja, red božićnih sajmova i dva dana prođu dok si rekao keks.
Obišli smo Ring i centralni dio grada.
Svratili do najveće bečke tržnice Naschmarkt (doduše, već je kasno bilo, trebalo je ranije doći, ali čak i pred zatvaranje gotovo mi se zavrtjelo od začina, egzotičnog voća i gotovih jela koja se ondje mogu kupiti). U Naschamrkt Deliju prigrizli smo bliskoistočne meze (obavezno probati – cijenom pristupačno i jako, jako ukusno. Hummus za čistu peticu, pita od sira isto tako, janjeći kotleti, hladna salata od patlidžana i paprike, janjetina u pita kruhu, prava turska kava i dobar čaj).
U hotelu Sacher ćakulajući s Marom Helenom pojeli smo originalnu Sachericu (radi toga smo čekali omanji red i usput se upoznali s čovjekom podrijetlom iz Grčke koji živi u Los Angelesu, a rođen je u Brazilu – skoro pa je sve kontinente pokrio). Za jednu Sachericu – vrhunska (ali i dalje su mi draže malo sočnije torte).
Uživali smo pod božićnim svjetlima…
… i pregledali božićni sajam ispred gradske vijećnice…
… gricnuli jednu debrecinku koju nam je sa štanda pružio nasmijani prodavač rodom iz Fojnice (za nas je mislio da smo Englezi jer smo mu se obratili na engleskom)…
… sutradan ustali prije pijetlova, šetali se po Grabenu još malo, uuu-kali i aaa-kali pred prelijepim mozaicima bečke katedrale…
… u Cafeu Central pojeli najkičastiji kolač koji smo mogli pronaći (s otiskom Klimtovog poljupca na glazuri – ali bio je jako, jako ukusan)…
… bili do Hundertwasserhausa pa još malo uuu-kali i aaa-kali pred šarenilom fasade.
Jeli smo klasičnu austrijsku hranu u nešto modernijoj interpretaciji u odličnom restoranu Osterreicher im MAK (osim hrane, najinteresantniji mi je bio luster napravljen od boca), malo se preračunali s vremenom pa hodali pola sata kao sumanuti da stignemo na autobus…
… usput naišli na Muzej gulaša(?!). (Malo pažljiviji pogled otkrio je da je ipak riječ o restoranu).
Obišli smo i dvorac Schönbrunn i božićni sajam ispred njega, popili punč i vruću čokoladu i ubili oko u autobusu do Zagreba. Za 48 h i nije loše.
Ponedjeljak je, po dobrom starom običaju, došao prebrzo. Radni je tjedan bio prilično dobar, ali ipak nema ništa ljepše nego kad navečer znaš da ti ostane malo vremena u svoja četiri zida. Tu na scenu stupa i aromatični napitak od jabuke koji se odlično slaže s paprenjacima, keksićima od đumbira ili spaculaasima. Bezalkoholan je i odlična i zamjena za čaj ako vam je čaj već pomalo dosadio.
Kako je putovanje u Beč s mirisima cimeta, kobasica i kestena bilo daleko najmirisnije putovanje koje sam doživjela (bez obzira na to što je bilo kratko), ovaj je napitak idealan za prustovsko vraćanje u grad Habsburgovaca. Ako zatvorite oči i otpijete gutljaj, možda otputujete i vi 🙂
